Večni putnik

Kao večni putnik kroz vreme, plovim beskrajem,nošena vetrom u nepoznate daljine... I kad kad zastanem kraj nekog cveta, pomislim to je najlepši koji sam ikada videla, Poželim da ga uberem, ali vetar me ponese dalje.. Nekad...samo vetrić a nekad uragan ,vine me u visine u moj beskraj..

Suza

Jesam li ti ikada pričala o svojim strahovima?
O pogrbljenoj starici bez roda i poroda,samoj u 
jeseni svog života.Borama ispisane priče koje 
su se ocrtavale na njenom umornom licu.
Ponekad mi dodje u san.Vidom je na klupi,ispod stare trešnje polemljenih grana ,kako sedi.Suton je.U drhtavim rukama grčevito steže požutelu fotografiju.Prinosi je uz obraz..uzdiše...Prelazi svojim ogrubelim rukama po njoj svojoj jedinoj uspomeni,druge su i onako odavno već umrle.Ona..On tako srećni na toj slici.
Zagrljeni,nasmejani,mladi...
Prijmećujem na poledjini lepa ispisana slova.
Želim da ih pročitam.Prikradam se polako da me ne vidi,ali čini mi se da ona zna da sam ja ovde ,
i da baš želi da je vidim šta piše.
"Ništa nije večno.Ali tako bih voleo ostariti s tobom. Zauvek tvoj B."
Vidim joj tugu u očima,bol patnju,kajanje...prekor koji kao da je usmernen ka meni.Stavlja sliku na grudi ,vidim kako joj se jedna suza iz oka ote.Kao da je u toj jednoj suzi sažet sav njen život.Sreća i tuga,patnja i radovanje,ljubav,bol...Primičem se još bliže želim da vidim ko je na slici..
I taman da pogledam,kad njena suza pade na sliku, koja nestaje.
Budim se..
Čujem tvoje umereno disanje...kako spavaš kraj mene.
Srećna sam što nisam kao starica iz moga sna,sama i bez ikoga.
Ali ta suza to je ono što me plaši.

Ne pitaj me...

Ne pitaj me šta je ljubav.

Ja ne znam.

Ne pitaj me ko sam.

Ne znam.

Ne pitaj me šta osećam.

Može da te uplaši.

Ne pitaj me šta sam.

Može te šokirati.

Ne pitaj me šta mislim.

To ne želiš to čuti.

Ne pitaj me kako sam .

Odgovor ne želiš znati.

Ne pitaj me šta mi je.

Odgovor te neće interesovati.

Ne pitaj me da li mi možeš pomoći.

Ne,nemaš ti snage za to ...

Sredina

Misli se roje dok pogedi broje svaku grubu reč,svaki pokret tvoj. Dokle si spreman da ideš u tim tvojim lutanjima tražeći sebe? Do sredine...do kraja?Bez mene jer ja nisam iz te priče? Iz koje sam onda?Neke prošle ili možda buduće?Pokušavam da te shvatim na sve moguće načine , iz svakog ugla,oblačim tvoju kožu,ali ni tada ne shvatam tvoje nemire.Na trenutak mi se čini da si srećan tu gde jesi samnom , ali samo na trenutak koji brzo nestane kao što je i došao.Pokušavam da ih zadržim ali ne vredi,rasplinu se kao balon od sapunice.Danas sam tu na nekom drugom mestu , u nekom drugom vremenu.I sve mi se čini...da je ono onda bio samo san. Mogla sam da zagrlim ceo svet koliko je moja sreća bila.Danas...ništa te manje ne volim.Samo sam postala opreznija,sve nekako u rezervi da ti sebe previše ne dam.Možda se tako branim, da i mene ne povučeš u to neko svoje ništavilo. Kažeš ne voliš sredinu ,al baš si tu ni ovde i tamo. Ti baš ti koji si je uvek mrzeo...

Plakala sam...

Plakala sam suze zaborava, plakala sam suze straha,plakala sam suze tuge,ali nisi ih shvatio.
Plakala sam suze želje.plakala sam suze čežnje,plakala sam suze nadanja,ali ti nikada nisi pitao...
Plakala sam suze očaja,plakala sam suze ljubavi ali ih nisi video...
Sad ne plačem više ,sada se smejem da ne bih plakala. Jer zam da ti nikada nisu značile ništa...

U soliter pred ponoc Zveri dolaze i odlaze Prosipa se vrisak I telo žene na plocniku Jedni rekoše- luda je drugi- volela je...