Misli se roje dok pogedi broje svaku grubu reč,svaki pokret tvoj. Dokle si spreman da ideš u tim tvojim lutanjima tražeći sebe? Do sredine...do kraja?Bez mene jer ja nisam iz te priče? Iz koje sam onda?Neke prošle ili možda buduće?Pokušavam da te shvatim na sve moguće načine , iz svakog ugla,oblačim tvoju kožu,ali ni tada ne shvatam tvoje nemire.Na trenutak mi se čini da si srećan tu gde jesi samnom , ali samo na trenutak koji brzo nestane kao što je i došao.Pokušavam da ih zadržim ali ne vredi,rasplinu se kao balon od sapunice.Danas sam tu na nekom drugom mestu , u nekom drugom vremenu.I sve mi se čini...da je ono onda bio samo san. Mogla sam da zagrlim ceo svet koliko je moja sreća bila.Danas...ništa te manje ne volim.Samo sam postala opreznija,sve nekako u rezervi da ti sebe previše ne dam.Možda se tako branim, da i mene ne povučeš u to neko svoje ništavilo. Kažeš ne voliš sredinu ,al baš si tu ni ovde i tamo. Ti baš ti koji si je uvek mrzeo...
