Pesma koja mi danas ne izlazi iz glave :)

Neko vreme stojim tako...
ne razmišljam.
Slušam poj ptica,
dah Vetra,plovljenje oblaka
nad bezdanom i senke kako se
provlaše po cvetnim poljima.
Osećam da mi je data još jedna
prilika.
Znam.
Kako je treba ovaj put iskoristiti.

Slobodan

Slobodan da mrzi i voli...
sudi i oprosti...
pati i krvari...
i svaki put zareži
ko takne u to nešto njegovo
samo njemu znano...

Vrline su mi trajne...
A mane prolazne...

Opet...

Opet si se noćas usudio tumarati po dnu moje podsvesti.
Vidim tvoje tragove,utisnute u mojim osećanjima.
Opet si ih dirao.
Prošao si svojim kandžama,po mojoj čežnji,nadanjima,gresima...
Upio ih dahom.Zatvorio u trnovit kavez.Možda
za neka lepša vremena.A možda da nilad ne izadju.

Nisam te čula,samo miris vetra i pesmu proleća koja me i ovog jutra budi.

Lutanje

I zato me nikada ne pitajte,kad odlutam,
ploveci mislima svojim i nisam tu,mozda sad upravo
mislim na njega i pitam se gde obitava u snovima svojim..

Ponoć

Ponoć je odavno već prošla,.
Žurnim koracima gazim mokrim
ulicama velegrada .
Zastaje.
Hvata me za ramena.
Ćuti.
Gledam ga pravo u oči.
Ne videh njegove kao more plave obrise.
Videh , mračnu dubinu ,
koja se prostirala do beskonačnosti .
Ustuknuh...

Dah

Zatvaraš svojim prstima moje usne,
privlačiš uz sebe sve čvršće, ukrštamo poglede...
Oči u oči...
Osečaš moj dah u svojim prsima..
krećeš jezikom po mom vratu, rušeći svaki zid medju nama...

Kad prestanem sa maštanjima u oblacima,počinjem temelje graditi na zemlji.

Sredina

Misli se roje dok pogedi broje svaku grubu reč,svaki pokret tvoj. Dokle si spreman da ideš u tim tvojim lutanjima tražeći sebe? Do sredine...do kraja?Bez mene jer ja nisam iz te priče? Iz koje sam onda?Neke prošle ili možda buduće?Pokušavam da te shvatim na sve moguće načine , iz svakog ugla,oblačim tvoju kožu,ali ni tada ne shvatam tvoje nemire.Na trenutak mi se čini da si srećan tu gde jesi samnom , ali samo na trenutak koji brzo nestane kao što je i došao.Pokušavam da ih zadržim ali ne vredi,rasplinu se kao balon od sapunice.Danas sam tu na nekom drugom mestu , u nekom drugom vremenu.I sve mi se čini...da je ono onda bio samo san. Mogla sam da zagrlim ceo svet koliko je moja sreća bila.Danas...ništa te manje ne volim.Samo sam postala opreznija,sve nekako u rezervi da ti sebe previše ne dam.Možda se tako branim, da i mene ne povučeš u to neko svoje ništavilo. Kažeš ne voliš sredinu ,al baš si tu ni ovde i tamo. Ti baš ti koji si je uvek mrzeo...