Beše to jedna od onih noci nesanice , kao da se teret celog sveta svalio na njegova ledja.Težak sumorni osecaj ništavila ,tuge , tegobu...Predhodni dan mu je baš prošao dobro ,nije znao odakle sva ta osecanja nicim izazvana.Ne mogavši da zaspi prevrcuci se po krevetu , rešio je da prošeta, ustao je ,spremio se i obukao svoj crni kaput.
Lutao je besiljno ,želeo je samo da odagne ta negativna osecanja . Stigavši do reke seo je na prvu klupu na koju je naišao.Mesec je vec visoko bio na nebu ,dok mu je novembarski vetar šibao u lice donoseci miris prvog snega.
"Znaš to je tvoja sudbina."
Zacuo je poznat glas,mesecina je tu uvek, setio se.
"Ne možeš naci mir.Možda si bio srecan u životu.I sada to moraš platiti.Sreca je skupa ,jako skupa.Samo retki ulaze u trgovinu svesno sa njom , jer postoje samo dve stvari sa kojom možeš kupiti srecu. Novcem i dušom. Sa novcem možeš kupiti trenutnu srecu ,koja deluje samo kratko vreme dane ,mesece nekad i koju godinu.Na duže moraš platiti dušom .Šta misliš zbog cega je ovoliko ljudi na svetu nesrecno ? Prvo nemaju a drugo nisu spremni da daju .A tu je i tvoj nemir koji nocas osecaš Srecan si , a još ne znaš cenu koja ce ti biti naplacena .Postoje dva trgovca dušama zavisi sa kom si trgovao."
"Dace bog da je ovo prvo ,jer sve što sam novcem platio jeftino sam prošao.."
