Opet si se noćas usudio tumarati po dnu moje podsvesti.
Vidim tvoje tragove,utisnute u mojim osećanjima.
Opet si ih dirao.
Prošao si svojim kandžama,po mojoj čežnji,nadanjima,gresima...
Upio ih dahom.Zatvorio u trnovit kavez.Možda
za neka lepša vremena.A možda da nilad ne izadju.
Nisam te čula,samo miris vetra i pesmu proleća koja me i ovog jutra budi.
Нема коментара:
Постави коментар