Nakon dugih godina lutanja,traženja pao je umoran na kolena . Duboke rane koje su dosezale do samih kostiju nije ni osecao. Samo ukus znoja koji se slivano niz njegove upale obraze i žedj ogromnu žedj. Smogavši malo snage , ispružio je ruke da otera pticurine koje su zlokobno kružile iznad njegove glave. I gle cuda, na dlan mu pade kap vode dovoljna da mu da slnage da nastavi dalje.Tako dostupna , dragocena... Tu mu je na dlanu kao dragulj se presijava na suncu .Gleda je zamišljeno. Ne želi je,iako zna da mu je ona spas da izadje iz lavirinta svoje duše.Gleda je...malo mu je žedan je on za mnogo više. Podiže pogled u daljinu, ne obazire se na ono što mu je tu na dlanu.Tražeci daleko ,nedostižno nemoguce mora,okeane... Ne primecuje da mu kap ,koju mu je možda sam bog poslao, izmice medju prstima i pada ne žednu napuklu zemlju ,gubeci se u njenoj utrobi. Pada i on preko nje,s pogledom uprtim u daljinu nestajuci u svom ništavilu.
Нема коментара:
Постави коментар