четвртак, 14. фебруар 2013.

Otvorih oči...i po mraku sam mogla da shvatim gde se nalazim. Noć tamnija od svih do sada ,prekrivena crnim oblacima ,prostirala se kao bezdan iznad moje glave.Bol u grudima...ogromna bol...praznina.. Gledam ka šumi sablasnija nego ikad, puna aveti ,senki... Da li smem da se vratim u šumu i suočim se sa njima ?Da li u meni ima još toliko ljubavi?Snage? Pokušala sam da te pratim ,stvarno pokušala .Ali to nisu bile staze kojima smo hteli ići. To su bile tvoje staze dobro utabane ,na kojima nije bilo mesta za mene. Divlje. Opasne. Nepristupačne. koje razaraju i najveću ljubav...